ноћне 'тице

ноћне 'тице

петак, 07. август 2015.

ЗАГРОБНИ ЖИВОТ

Ако икада одлучите да умрете, најбоље је да то урадите у Србији.
Тек када одете богу на истину, овде почиње права журка. Ако вас родбина није зарезивала, пријатељи прелазили на другу страну улице кад вас виде, комшије увек имале нека преча посла, од тренутка када се излогујете с овог света, сви ће о вама имати само најлепше речи.
Шокирани и у неверици због вашег поступка, ваши најближи биће уцвељени и потпуно бескорисни у сваком смислу. Но, из ешалона разних баба-тетки, стрина и других свезнајућих торокуша, издвојиће се једна, која ће се самопроизвести у команданта параде. Она се годинама бавила по са'ранама и даћама, па све најбоље зна. MC баба ће се постарати да се испоштују сви писани и неписани обичаји, који су се укоренили још од старијег каменог доба, преко ранохришћанских обреда, све до ових данашњих новотарија. Убрзо ће почети да пристиже кусо и репато да се опрости са вама. Неки ће доћи само да се увере да сте заиста пандркнули. Већина - зато што је такав ред, или зато што сте и ви посећивали сличне хепенинге, када су умирали њима блиски. Биће и оних који се уопште неће појавити, изговарајући се тиме да ни ви њима нећете доћи. И свима ће бити жао. Неки ће и сузу пустити. Најискреније ће, ипак, плакати ваши повериоци.
Након извршеног уземљења, прелази се на конкретнији део читаве манифестације.
Свештена лица су одрадила свој део посла, и за њих је у овом тренутку најважније да провере колико су инкасирали, а то се, дабоме, не ради у јавности. Пријатељи и родбина наставиће дружење у кући покојника или у неком ресторану ''за свадбе и сахране''. Уз иће и пиће свако ће се са сетом сећати заједничких тренутака са вама. Испрва тихо, само звецкање есцајга и покоји уздах, а затим све гласније док бука не постане толика да ни сами себе не чују или док некоме не падне на памет да је ред да се отпева покојникова, т.ј. ваша, омиљена песма. Тада је већ време за разлаз. Последњи остају ваши уцвељени најближи сродници, за које долази тренутак истине, када све попијено и поједено треба да се плати. А све то има да их кошта као светог Петра кајгана. Али нека, заслужили сте ви и више. MC баба, која је у њихово име све организовала, у међувремену је нестала у виду ластиног репа.
Затим следи све исто за четрдесет дана. Па за пола године. Па за годину дана. Између тих епских дешавања обавезно буде по неколико задушница, и наравно такозвано ''ударање'' споменика. И неизоставно вас посећују сваке суботе. Током недеље, од сваког ручка одвајају се најлепши и најукуснији комади, а петком се обавезно спреми и нешто што сте највише волели, па се све то донесе на гроб, распростре се софра, и после обављеног плакања, следи обждеравање, вама за душу.
Ако су наследници имућнији осим споменика, добићете маузолеј са све намештајем, телевизором, а еркондишн се подразумева. Достојно фараона. Све док се не отвори тестамент или не одржи оставинска расправа. Чак и ако сте за живота били најбезначајнији људски створ, никоме потребан, свима на сметњи и згодни за избегавање, кад баците кашику свако ће причати како је био ваш најдражи сестрић, унук, синовац. Онако како се после ретке и дугоочекиване кише поједине пустиње претварају у рајске вртове, тако ће ваша родбина одједном почети да ниче око вас, т.ј. око онога што од вас остане. А боље је да остане што више, по могућности у некретнинама и чврстој валути. Мада није обавезно. Разни Агатони и Сарке отимаће се и око ваших изношених капута или хаљина. Оно јалово парче њиве, до кога се долази кружном туром око целог атара, изделиће наследници, па макар им припало толико земље да њоме могу да напуне једну саксију. Захваљујући томе помињаће вам се име дуго после смрти, најчешће у судским тужбама, позивима на рочишта и псовкама. Ако сте и написали тај несрећни тестамент, доказиваће се да сте били неурачунљиви, будала и луди.
И немојте се чудити ако се све заврши са:

''Ископаће тебе Били!''

Нема коментара:

Постави коментар