ноћне 'тице

ноћне 'тице

четвртак, 24. октобар 2013.

НОЋ У ДОЛИНИ КРАЉЕВА

Пошто је принео жртве Изиди и Озирису, стари фараон се повукао у своје одаје. Поново је осетио онај чудни страх што га је обузимао и тамо, док је стајао крај жртвеника. Није то било због изненадне слабости која му се све чешће јављала када би га срце подсећало да је уморно. Само за тренутак који пролази између два даха, јавила се њему до тада непозната паника. Опијен димом тамјана и миомирисних уља, сетио се свог давно умрлог оца. Чинило му се да га види, и у том магновењу отац му је изгледао старији и од њега самог и од времена које их је раздвајало.
Уморно је седео на ивици постеље. Већ дуго своје ноћи није делио ни са ким. Споља је допирала скоро подневна врева. Чуо је довикивање лађара са реке; звуци су се чудно успоравали и разлагали. Са сваким уздахом као да је са себе скидао годину по годину, а оне су се гомилале крај његових ногу.

Видео се на одру пожутелог, свелог тела и осећао је како га свештеници посипају латицама. Желео је да одложи жезло, да заувек склопи уморне очи. Дуго је њима гледао овај жути песак и она удворичка лица. Начинивши од њега божанство, људи су га окружили бескрајним зидом лажног поштовања, неискреног дивљења и страха. Док је био млад, хтео је да сруши зид, али камен је био превише тврд.
Поново га ухвати паника. Овај пут осети и оштар бол у грудима. На њега се већ био навикао, паника га је збуњивала. Мисао о смрти није му била страшна. Он је Њу чекао као смирење, уточиште. Знао је да после Ње неће бити ничег, знао је да смрћу руши онај зид.
Изађе на терасу. Из таме му приђе и ови му се око ногу његова миљеница. Узе је у наручје и осети додир меког мачјег крзна на голим рукама. Сада је јасније чуо звуке и вреву. Наслућивао је према њима људе што при светлости бакљи убрзано граде последњи зид за њега.
И сада, можда први пут за своје владавине, он се осети заиста моћним: знао је да ће бити бржи од њих.


24. 04. 1992.