ноћне 'тице

ноћне 'тице

петак, 14. новембар 2014.

А.П.


Колико страха ти треба
да умреш потпуно сам?

Када те напуштају сви,
чак и ови зидови,
који беху твоји бедеми,
а сада се претварају
у ништавило и прах,
кога дозиваш и којем
богу се молиш?

Однекуд допире глас
злослутне птице.

А ти си сам!
И вриштиш.
И дишеш.
Плачеш.
Дрхтиш.

И не чује те нико,
све је глуво око тебе,
само тај глас самотне,
омражене птице
води те кроз ноћ.

Људи у журби...
плаво светло...
неме слике белих ходника...
пиштави звук...
линија...
равна.
И плач твоје мајке.

Сада је прошло.

Све.

И страх је иза тебе.


субота, 01. новембар 2014.

ОЗБИЉНО ВАМ КАЖЕМ



Ако имате децу и ако још не знате да кажете ''НЕ!!!'', (а немате појма, јер да сте га имали, сада не бисте имали балавце дотичне), онда је крајње време да то научите.
У супротном, живот ће вам се, ако већ није, претворити у пакао.
Од секунде када први пут закмече на овом свету, па све док ВИ не склопите очи чарне, комуникација између вас и младунаца одвија се по следећем обрасцу:
  1. Младунац нешто тражи.
  2. Ви то испуњавате.
Како знате да балавцу нешто треба?
Једноставно – мрда уснама.
У почетку све прохтеве испуњавате радо и ништа вам није тешко. Природа се постарала да вам ни буђење сто тридесет три пута у току ноћи не ремети равнотежу, да вам ништа није гадно, иако сте се с муком уздржавали када су деца ваших другарица и рођака задовољавала своје физиолошке потребе у вашој близини. Временом, захтеви се радикализују, а вама је већ свега доста, па развијете способност да чујете звук, али не региструјете садржину онога што ваш perpetuum mobile неуморно понавља.
Опрез! У том зецу грми чуч! Свако ваше неопрезно ''мхм'', ''можда'', ''видећемо'', или само невољно спуштање главе ка грудима, они ће схватити као пристајање, одобравање, у најгорем случају као ОБЕЋАЊЕ.
А онда сте готови!
Нећете моћи да се отресете од њих. Јер, онакви досадни к'о стенице, неће вам силазити с врата све док не испуните то што сте, наводно, обећали. Најбоље је ову вештину стећи док младунче не заплови опасним и непредвидивим водама пубертета. У супротном, гадно сте на****ли.
Стећи ову вештину уопште није тешко. Једино што се од вас захтева је мало концентрације и стална вежба. Шта урадити? Чим младунац зине, ви треба да изговорите одлучно и реско: ''НЕ!!!''
После неког времена, када се извештите, смањићете број узвичника. Када вам то постане рутина, нећете морати ни да чекате да младунац отвори уста, јер ћете већ када приметите да узима ваздух да нешто каже, без стреса и нервозе из себе извући једно ''НЕ!'' и мирно наставити да радите оно чиме сте се и пре тога бавили. Не надајте се да ће они то прихватити, али то више није ваша брига.
Ви сте своје рекли, а царска се не пориче!