ИЗВАНРЕДНО СТАЊЕ

Кречење и Селидба. Појаве епских размера и катастрофалних последица. Јављају се  периодично, мање или више планирано. Заправо, то је једна иста елементарна непогода, само што је кречење селидба у месту. Стан, кућа и двориште после њих изгледају као да их је вишекратно посећивала Катрина, чувена ураганска царица. Ево већ трећи дан пред кућу ми се уселила черга, само још ватру да распалимо, однекуд ће већ да зазвецкају даире и зајеца гитара, јер у ушима ми бруји цео репертоар из ''Цигани лете у небо''.

Радости открића

Кад крену припреме за кречење, па кад зађем у ћошкове и све испретурам, мало-мало па ми се отму узвици: ''Јаааааоооо, види ово!'' или ''Јааааааоооо, откуд ово овде!'' Тиме, редовно, целу фамилију прекинем у забушавању и окупим  их на  ''лицином месту''. Нема везе што су то реторички узвици, упућени, дакле, искључиво мојој маленкости. Не могу да опишем колико ме обрадује кад пронађем леву чарапу и десну рукавицу да их коначно упарим са оним јадницама које чаме по фиокама, плус којекакве ситнице за које сам недељама и месецима мислила да су волшебно нестале, да су их однела двојица на штапу, или да сам их, махинално, заврљачила у контејнер у неком од  мојих ''а данас ћемо да правимо велико спремање'' напада.

Фенг шуи

Откако је све у овој земљи Made in PRC, почели смо масовно да се ложимо на тај фенг шуи. Укратко, да би нам у животу све било потаман, треба да уредимо простор тако да енергија слободно протиче кроз њега. Све после тога, запад, југозапад, женска страна, мушка и остале стране света и вашег стана у њему, погодна места и начини за призивање љубави, здравља и новца у свачији живот, ублажавање оних негативних утицаја које силом прилика не можемо да отклонимо, све то дође ми к'о једно велико шпанско т.ј. кинеско село. Постане ми јасно тек кад дође до одеће: све што нисте обукли две године, или је поцепано, или сте прерасли – баците. Кречење је идеално време за такве акције. Уједно то је одлична вежба за самоконтролу и прилика да научите како, ипак, можете да живите без оне мајице која има флеку од чоколадног сладоледа, боја јој је испрана до непрепознатљивости, осим те флеке, наравно, а купили сте је једном давно када сте били на мору, и у њој сте први пут изашли на судар са  оним не-знам-како-се-зваше-ал-је-био-много-сладак човеком вашег живота. Дакле, после таквог катарзичног искуства, могу само да се осећам препорођено. Или ћу целог живота да кињим себе питањем  ''Шта ми је то требало?'' А народна мудрост лепо каже: ''После кречења нема кајања''.  :P

Завршни радови

Ах, како то лепо и релаксирајуће звучи! У ствари све се своди на ринтачење у циљу отклањања мајсторског потписа, који сваки приучени, професионални или аматерски молер оставља на прозорским оквирима, стакленим површинама, рагастовима и вратима. Под ће, колико год да сте слојева новина прострли, добити туфнасто-тачкасти дезен, који се уклања уз помоћ пластичног џака (који сте сачували кад су вам оно зимус рођаци са села послали кромпир), две до три грубе крпе и кофе воде. Ништа парочистачи, ништа магичне крпе. Само груба физичка сила коју треба применити сразмерно томе колико је мајстор био аљкав.

Паковање

Сада, када се прозори блистају, када се завесе вијоре испуштајући бохорско-леноровске мирисне ноте, када се тепих, опран и осушен на врелом летњем сунцу, поново милује са вашим стопалима, када је све некако весело и вама се цвркуће, сада, све оно што сте вадили пре неколико дана, треба угурати назад у регале, ветрине, ормане, полице. И, гле чуда, намештај делује као да се скупио од прања, иако сигурно нисте укључивали центрифугу. Ију! Шта сад?! Па, ништа, сад или опет онај Кинез Фенг, или чекове, па у продавницу намештаја. Ко може да издржи толики луксуз.

Пет минута за себе

Коначно, и кречењу је дошао крај. Сада треба средити и себе, јер после свег оног рибања, рашчишћавања и суровог обрачуна са мангупима у својим редовима, ви изгледате као да вас је поплава избацила. Нокти су искрзани, изломљени, кожа на рукама сува и груба, коса улепљена.... Када и туш нису довољни. Переш се, а никако да будеш чист. Опет новчаник у руке, па у прву парфимерију на обнављање залиха лосиона, купки, крема и остале разбибриге да се жена поврати у нормалу.

Фактор мазохизма

Селидба се, најсрећнијима, у животу деси једном до два пута. Кречење је много чешћа појава, коју, заборавни какви јесмо, имамо обичај да понављамо сваке друге године, а ако имамо склоности ка мазохизму, онда је то обавезни годишњи хепенинг и ритуал. Они опрезни, срачунати и умерени, молују сваке године другу собу у кући. Прави мазохиста погоди мајстора да му ђутуре окречи целу гајбу. А врхунац мазохизма је кад то радите као сам свој мајстор!

И, на крају:

Мајстори, мајстори!

МАЈСТОРИ У КУЋИ

Мајсторе затекох

на крову старе куће

мењају сломљен цреп

мајстори на крову

мајстори унутра

мајстори, мајстори

ко вас је звао

зашто дирате мој црни кров

на којем стоји рода бела

на којем расте трава кудрава

мој кров у подножју дугог века

зашто сте ми кућу заузели

зашто сте напали

чекићима ексерима

четкама бојама

мајстори мајстори

излазите пустите ме

да сам кућу уређујем

не чују они

укуцавају моје кости

фарбају мојом крвљу

износе из мог срца

намештај стари

неподношљиви мајстори

њих тридесет седе на мени једном

доћи ће кажу чувен гост

ловиће маглу по шумарцима

са твојом ће се кућом сударити

мора да буде као из бајке

ево теби огледало

чешљај смех у њему

лице ти је подупрто

железном тугом

мајстори мајстори

шта сте учинили

то није моја кућа

то мој гост није

то више нисам ни ја

АЛЕКСАНДАР СЕКУЛИЋ