ноћне 'тице

ноћне 'тице

петак, 15. јул 2016.

Remember me when I'm gone


ЈОШ ЈЕДНА ОД СМРТИ У НИЗУ

Б.Ј.


Вечерас спаваш
у постељи од горких трава,
у загрљају заборава
у наручју непребола.
Опраштају ти очи
у којима нећеш видети плаветнило
тајанствених дубина,
опраштају ти руке
које нећеш додирнути
лаким трзајем
немирних прстију,
опраштају ти усне
које нећеш дотаћи
невештим дрхтајем
свога немира.

Вечерас спаваш,
спокојан и ослобођен патње,
страха и бола,
склупчан у крилу,
спреман да се поново родиш
као искра, као пламен,
као радост која раздире,
као јаук над понором.

Вечерас спаваш,
сам, у непознатој кући,
и године дугог чекања су пред тобом.
Чекаћеш позната лица
да изроне из сећања,
да донесу своје осмехе и туге,
да ти казују успомене,
да остану са тобом.

Вечерас сањаш
живот без прошлости,
сасвим обичне снове
непроживљених година,
а над тобом бдију
последње бдење.
Нема те, а ту си.
И као да отишао ниси,
сваки од пролазника немих,
ти би могао бити.

Пратиш ме по киши,
и уздах тешки
откидаш из мене,
као да си чекао и тражио
баш моју душу
да ти утеху пружи,
баш моје сузе
да те оплакују,
баш моје рукe
да те милују.

Спавај.

Вечерас те ја успављујем
у постељи од горких трава,
покривам те меким плаштом
од тананих нити сновиђења.

Сањај.
Успаванку ти певам тиху.

И спокојан буди.
Јер чувам те и доћи ћу ти.
Кад преболим живот.
Кад се туге опросте од мене.