КОЈЕШТАРА 7

БИРО – Милозвучна реч, позајмљена из француског језика, која се некада користила да се њоме замени исто тако умилна и ушима пријатна латинска именица, канцеларија. Највероватније је у наш језик дошла преко руског, мада то не могу да тврдим са сигурношћу. У сваком случају,  није се укоренила, осим у називу две институције, од којих једна већ одавно не постоји на нашим просторима. Биро за изгубљене/нађене ствари и Биро за незапослене.

''Што изгубиш, не тражи! Што нађеш, не кажи!''

Из овога се јасно види каква је судбина прве од две наведене институције. Али, зато ова друга не посустаје, напротив, све је моћнија, организованија и бесмисленија. Мењала је више пута свој назив, и реч биро се одавно не повезује са њеним званичним именом. У колоквијалном, свакодневном језику, међутим, нико је другачије и не зове.

''-Где ћеш?

-Идем на биро.''

Зашто се, уопште, иде тамо?

Па, да се јавиш, кажеш лепо ''Добар дан'' и ''Довиђења'', и да ти нареде кад опет да дођеш да се (при)јавиш, уз обавезну претњу, да не касниш, јер има да те бришу из листе пријатеља, ако одоцниш само минут и по и тр'ес две секунде. А при том ти не понуде ни кафу да попијеш! Безобразлук! Евентуално, мож' да седнеш, али није обавезно. То је место где се запошљавају жене, ћерке и швалерке, и понеки татин син, а незванични назив радног места им је ''бубрег у лоју''. Сан сваке незапослене особе је да буде део те екипе, зато што је њима у опису посла да терају друге да сами траже запослење. Јер, боже мој, ''како ми да вам нађемо посао, то морате сами!'' Па за кој' андрак ме онда свака три месеца масирате да вам долазим на ноге!?

''....'АЈДЕ, И ПАМЕТ У ГЛАВУ!'' – Најкраћи приручник за сексуално васпитање. Преноси се искључиво усменим путем и кроз народно предање. Да је неко био вољан да га публикује, само би сакупљао прашину и мољце по књижарским полицама. Генерације  мајки испраћале су своје ћерке овим речима, кад се ове задевојче и почну да излазе. Мајка, поносна на лепоту своје мезимице, посматра је док се ова облачи, чешља и шминка. На крају, када је сопствено дивљење према своме чеду доведе у стање левитације, уз заљубљени осмех изговара: ''Ајде, сад, и памет у главу!'' Након тога, нема реплике, дискусије или, не дај боже, противљења. Мезимица се ту штрецне, поцрвени, а и увреди се по прилици, али не испољава осећања, јер сваког часа може да падне пресуда: нема изласка!

Оба субјекта врло добро знају какве конотације носи ова кратка реченица. И прећутно пристају да овим запечате уговор и конвенцију о границама пристојности и о томе шта се сме, а шта не. Тако је у теорији. А пракса? Кршење овог пакта уобичајена је појава, али и о томе се, по неписаним законима о породичним односима, не дискутује. Да би они и даље остали добри! Да  се увек поштовало то ''памет у главу'' многе породице остале би без наследника. ;)

СНЕГ – Једно од три агрегатна стања воде, како нас уче у школи. Лепа појава на разгледницама и неизбежна на новогодишњим честиткама. Такође служи за изазивање општег колапса у саобраћају. У овим крајевима познатији као елементарна непогода, која се увек дешава у непредвиђено време. Највише му се изненадимо у децембру, јануару и фебруару, а током осталих месеци, нарочито у јуну, јулу и августу, уопште нас не чуди што га нема.

КИША – Веома чудна атмосферска појава. Задужена за изазивање општег незадовољства, без обзира на то да ли је присутна или не. Док не падне: ''Ух, да 'оће да љуљне један пљусак, цркавам од врућине!'' А кад коначно почне да силази: ''Јао, докле ће да пада?!'' Ако је нема у оној количини колико је неко замислио да је потребна: ''Пих, није ни прашину покупила!'' Ако је има превише: ''Мука ми је од ове кишурине!'' Као нуспојава јављају се баре, локве и блато. Њих користе возачи да би приказали колико су вешти у воденом слалому, а пешаци у том случају добијају гратис туширање. Све у свему, бал на води!