ШТА МИ БИ?

Управо сам подлегла молбама моје деце да им омогућим да се фејсбуче по цео дан! После вишемесечног одбијања, увијања, избегавања, одлагања, укратко, хватања кривина са моје стране, у моменту менталног fade out-a, пристала сам, и ево ме сада, са питањем као у наслову. И док ово пишем, иза мене на некој ТВ станици иде расправа о коришћењу ФБ: може ли да замени праве пријатеље, комуникацију, колико је безбедно? Узгред, сигурно није српска телевизија, јер да јесте слушала бих неког политичара како ми обећава Шведску, Швајцарску, и остала брда и долине. Равнице и да не помињем. Када већ правим дигресију, приметила сам да у послење време телевизор у мојој кући има функцију радио-апарата: слушам га, али не гледам.

Него да се вратим фејсбучењу.

Ново време + нове технологије = нови језички материјал. Језик је, као и сваки жив организам, способан да прима и трпи разне утицаје, да им се прилагођава и да се мења, па ме то не забрињава. Више ме брине површност коју ФБ доноси. Виђала сам заиста интересантне профиле, профиле људи који имају шта да кажу и покажу другима, да некога нечему науче и да сами буду ученици. Проводити време на ФБ оговарајући друге, ''качећи'' бесмислене постове и четујући о којештаријама, чисто је губљење времена. Покушавала сам да мојој најстаријој кћерки објасним и покажем све могућности Интернета. Рекла сам јој да је то највећа и увек доступна библиотека, где може да нађе све што јој је потребно за школу, да ће јој то умногоме олакшати учење. Сваки мој покушај завршавао се њеним ''Да, да, јасно ми је. А кад ћеш да ми направиш Фејсбук?''  А не уме ни да пронађе сва слова на тастатури!

Сада кад коначно има(ју) то што желе, следи нова драма: ко ће имати више пријатеља! Кад тако тражим неке драге људе, оне који су некад били ту, а сада су ужасно далеко, набасам на понеки профил где особа има пријатеља, не на стотине, него на хиљаде. Моју децу то одушеви, јер тако се данас мери колико ко вреди, а ја само прокоментаришем : ''Ова/овај мора да је преписао цео телефонски именик''.

Најзад, да не гњавим и не смарам, времена се мењају.  Треба им се прилагодити, искористити најбоље од онога што се пружа. Уосталом, еволуција је дуг и напоран процес. Понекад и болан. Куда ће нас одвести? Питаћу Дарвина.