Давно беше, сећам се
још (ово звучи као онај шлагер)... Било је заиста давно, када нам је професор
информатике причао да ће у будућности сви компјутери бити умрежени и створити
једну невероватно велику базу података, која ће служити на ползу читавом
човечанству. Нисмо дуго чекали, колико сутрадан нашли смо се окружени мрежом, званом
интернет, која је прожела све сфере живота и упетљава нам се у свакодневицу.
Сећам се и једног колеге, такође информатичара, који је са индигнацијом изјавио,
негде крајем прошлог века, како га на интернету не занимају ти глупи ''chat rooms'', него само и искључиво наука.
Човек није стигао ни врата зборнице да затвори, већ се појавио Facebook,
MySpace, Messenger, Twitter и одједном се све претворило у једну велику
причаоницу. Маршал (МекЛуан) је сигурно затечен оваквим развојем догађаја (ако
их прати), јер овакву глобалну селендру чак ни он није могао да замисли. Сви
комуницирамо преко различитих друштвених мрежа, сви проверавамо колико лајкова
смо добили (ех, сујето, таштина ти је име), коментаришемо кад нас питају, а
нарочито кад нас НЕ питају ништа. Осећамо се позвани и прозвани да дамо своје
високоцењено, велелепно мишљење о свему. И увек смо у праву! Не видимо, при том
да смо еволуирали у нојеве. Да, да у нојеве. Са главама забијеним у тастатуре,
touch screens, лаптопове, заваравамо се да смо
анонимни и заштићени, сами. Онда себи дозволимо и да псујемо, да ''качимо''
свакакве статусе и фотографије, а све уљуљкани у приватност свог ћошка. Али,
чим изађете на мрежу, ви сте заправо на јавном месту. Све што кажете јавно је
речено. Нећете, ваљда, на улицу да изађете са виклерима на глави или
полуобријане браде? Зато се на интернету понашајте пристојно, а не
кабадахијски, јер вас нико не види. То јест ви мислите да сте невидљиви. А
нисте! Зато, подесите privacy settings у својој глави и водите рачуна да се не
излајете тамо где не треба.
Посвећено мојим драгим ћеркама, које се не устручавају да пЦују на интернетима.
Нема коментара:
Постави коментар