Стара народна мудрост каже
''Кад је гратис и сирће је слатко''.
На алавост конзумената
потрошачке културе све више рачунају разноразне компаније и зато ми се бар једном
недељно деси да зазвони телефон, а са друге стране ''зграби'' ме нека власница
врло умилног гласа, која је толико љубазна да слушалица почне да ми се лепи, као
да сам детету дала да се игра апаратом (фиксним, наравно) а истовремено се
младунче дочепало тегле са неким фејком еурокрема.
Крене да прича и не престаје
док потпуно не остане без ваздуха, (а капацитет плућа јој је као код шампиона у
роњењу на дах). Елем, прича она, прича, прича.... како је њихова компанија баш
мене, насумичним одабиром, наградила огрлицом од аметиста, јастуком, ручком/вечером
за четир' особе (које, узгред буди речено, ја морам да на'ватам у комшилуку) и
томе слично. Све је бесплатно, јер они се тако рекламирају, итд. Моје је да се
појавим и да преузмем награду, они ће и позивницу да пошаљу, само да их моја
маленкост удостоји свог присуства. При томе, треба ли нагласити, први пут чујем
да постоји таква фирма.
Ја се све време трудим да
дођем до речи, али ми не полази за руком. А, кад, коначно, прозборим, толико ме
срамота да је одбијем, (''шта ће, душа, и она ради свој пос'о, ко зна ко'лко
гладни' уста 'рани од те бедне плате коју прима за зврцкање и узнемиравање
грађана, а можда ради и на проценат, па што се више нас одазове...'',) и
пристанем, иако немам намеру да се на дотичним хепенинзима појавим. Онда ме неколико
дана касније поново зове, и инсистира да потврдим долазак, ко ће доћи са мном, преслишава ме као мало
дете, а мене опет срамота! Али, пошто је ђаво однео шалу, ухватим се за
здравствене проблеме. Сада сам у тим годинама када је, на пример, висок крвни
притисак одличан изговор за све, или оно, укочила сам се, заптива ме, жига ме,
ма има тога колико ти душа хоће. И слажем, дебело слажем, а и не трепнем. Шта ми
друго преостаје? Да јој објашњавам мисао Милтона Фридмана да ''нема бесплатног
ручка''? Да ли би ме разумела? Да јој препоручим да прочита истоимену књигу? Или
да јој једноставно преведем на српски да ''ни код бабе нема џабе'', и да се ја,
је л'те не закопчавам на леђа? Ма, не! Једноставније ми је да кажем да ме више
не зове!
Нема коментара:
Постави коментар