МОЈЕ НЕКЕ ПЕСМЕ :) ♥

КИША

Претражујем подрум и таван.

У сваки прашњави ћошак завирујем.

Под кревет сам се завукла

И зачуђене пауке отуд истерујем.

Гледала сам у орманима и иза врата,

Померала намештај,

Ево, и на кров се пењем,

И нигде га нема!

''Шта тражиш? Што кућу на главу мећеш?''

''Кишобран, треба ми кишобран,

Видела сам га ту негде.''

''Кишобран!? Зашто, па лепо је време...''

''Падаће, јавили су, прогноза каже.

Вечерас ће пасти киша метеора.

Зато ми треба!''

''Ма, ти си луда!''

''Мислиш?

Или ме само тешиш?''

 24-25. 09. 2013. 

АГНЕЦ

                                                                                                                                                                                        У смирај дана

хладан ваздух

доноси дах сурове зиме

Још топла крв

тек жртвованог јагњета

отапа снег

и ветар у бесном хуку

над пољима брије

У белој пустињи

глас вапијућег

до неба се диже.

 15. 11. 1998.

ДЕЉЕЊЕ БЕЗ ОСТАТКА 

    

Р.С.

Не разумем

Логаритамске таблице

Не схватам баш најбоље

ирационалне бројеве,

синусе и косинусе

такође.

Ни геометрија Лобачевског

Није ми баш јасна.

Стигла сам тек до

Питагоре и његове теореме.

А у математици живота

Знам само да смо се

Ти и ја

Поделили без остатка,

И да нас више нема

У скупу природних бројева.

25. 09. 2013.

За Биљану М.

Једном ћеш се вратити у овај град.

Чекаће те улице, које

 Скривају равнодушност у наборима

Прашњавих тротоара,

По којима сада кораци

 Другачије одјекују.

Једном, кад се вратиш у овај град,

Где више не препознајеш себе,

Изрониће из прошлости лица,

Осмеси и понека сенка.

''Где си била?''

''Дуго те нисмо видели.''

''Ниси се променила.''

И оставиће те,

                                                                                                                Са шакама пуним крхотина,

Да им нађеш место у слагалици  живота,

Ту на улици, на плочнику, где се сада

Другачије корача и снива.

Схватићеш да си на пола пута,

Да је у теби осмоза градова,

Две равнице

Спојене у загрљају једне реке.

Једном ћеш се вратити у овај град,

Да избришеш носталгију

И започнеш нови круг.

18. 09. 2013.

ЛУТАЊА

Кад одлазиш,

Не окрећеш се и

Не питаш ништа.

Закључаш врата

И кључ бациш.

Чека те пут без сапутника,

 Без одморишта и

Без краја.

Чекају те луталице,

Скитнице,

Изгубљене у

Својој зачудности,

Уморне од трагања,

Замишљене

Над реком, под небом.

У наручју туђе

Самилости

Чекају  те неке душе

Да те одведу.

Кад одлазиш и

Не враћаш се више,

Остављаш све

Да нађеш себе.

15. 08. 2013.

РУЖА ВЕТРОВА

Пред кућом

Орах.

Он пева песму олујних ноћи.

Као грмљавина,

Фијук ветра пролама се

Кроз његове гране.

И, одједном,

Тишина!

Заустави се сваки лист.

И шуштаво лишће

Брбљиве тополе

Замире на трен.

Неме птице пролете

Тик над мојом главом,

Док плаветно бездно

Чека њихов крик.

19. 08. 3013.

Седели смо за столом.

И наше лажи

биле су са нама.

Тишина  је лежала

на удобној софи;

а млечно светло

кротило  је таму.

Пред нама су биле

оглодане речи,

смрвљено стакло

и флеке од вина.

Наше лажи

смејале су се

у сенци.

Нисмо разумели

зашто ћутимо, ни

када су речи побегле

од нас.

28.11.2011.