Као што се историја стално понавља, тако се пре неколико дана поновила и прича коју смо до детаља описали у ''Ђуриним кућним чаролијама'', само овога пута нисмо мењали каду него славину. Да би смо добили једну која иоле исправно функционише, морали смо да купимо ДВЕ нове, иако ни она, која је наводно дотрајала, није била за бацање (па је нисмо ни бацили, него склонили у шупу до даљњег). Зато у петом наставку Којештаре, још мало о мајсторима!
МАЈСТОР - То
је особа, искључиво мушког пола, која се у кућним условима бави чачкањем. Мечке.
Увек у неком џепу има приправан шрафцигер и/или глинерицу да у сваком моменту
може да приступи било чему што је показало тенденцију ка кварењу. Он подједнако добро може да се ''обрачуна'' и
са поквареном бравом и са веш-машином, са прегорелом сијалицом и са процурелим
казаном од бојлера. Зна он и спејс-шатл да поправи, ал' му се негде затурила
пропусница за Кејп Канаверал! Често поправљају и оно што савршено добро
функционише, јер су уочили квар, који је само њима видљив, па од исправне
ствари направе крш, који одмах може да се фрљне у контејнер. Изгледа, да имају
неку привилегију код Свевишњег, јер још нисам чула да је неко од њих настрадао
док је, на пример, мењао утичницу у зиду, без одвртања осигурача!
Постоје и
они други мајстори, којима је то професија. Они се од кућне варијанте разликују
по томе што у свом поседу имају мајсторско писмо, диплому, уверење о завршеном
курсу, течају и вечерњој школи, дакле писано сведочанство о томе да су, некад,
негде, нешто учили о ономе чиме се
баве. Сваки од њих има неку своју ужу специјалност, и то је још једна разлика којом
се издвајају од оних првих, мајстора ''за-по-кући''. Исто тако, они, на пример
глинерицу, не зову тако, нестручно, већ је у њиховом жаргону то испитивач
струје.
МАЈСТОРЕ! –
Овако употребљена, у вокативу, ова именица је врхунски комплимент ономе коме је
упућена. Истовремено у њој је садржана велика количина улагивања, подилажења,
увлачења. Може да се упути било коме, а најчешће се користи као збирна именица
за возаче свих врста јавног превоза. Често је користе спортски репортери
приликом преноса са значајних такмичења, чиме изражавају своје одушевљење,
патриотизам, дивљење, кроз поклич: ''Тоооооо, мајсторееее!''
********
А ево и мале допуне за ''Нове прилоге за реформу здравства''. Ракију смо намерно изоставили са фотографије, да не буде после да рекламирамо и подстичемо употребу алкохола.
РАКИЈА И
БЕЛИ ЛУК – Универзални и најбољи лек за све бољке. Бабамицин најширег спектра
дејства. Може да се набави и без рецепта, и има га у свакој кућној апотеци.
Лако је доступан у слободној продаји, а многи га сами праве/узгајају. Користи
се подједнако и у комбинацији и сваки појединачно. За спољну и унутрашњу
употребу. Нема никакве интеракције између компоненти, а, такође, нису уочене
никакве контраиндикације. Нежељена дејства су краткотрајна и пролазна.
Превентивно га могу користити и потпуно здраве особе. Већина користи овај
медикамент искључиво да би постигла нежељена дејства, што, често може да доведе
и до веома тешких облика зависности.
Једино
доказано ефикасано средство против највеће српске пошасти – промаје.
Ракија може
да има више подврста и варијетета, а у
терапеутске сврхе најчешће се користи тзв. ''комовица''. Пошто се пече
од комине грожђа, није штета ако се баци, и зато је препоручена за употребу
споља. Остале ракије, од шљиве, кајсије, дуње, јабуке, користе се искључиво за
унутрашњу употребу.
Бели лук је
увек само бели лук, али је неопходан као допуна дејства мученице.
....наставиће се....
Нема коментара:
Постави коментар